Konj i vrabac

Vrabac

Oj, dorate, diko međ' konjima,
ti blaguješ pred punim jaslima
na toj hrpi ne bi ni poznao
dva-tri zrna kad bi meni dao.

Konj

Gle ti moga samozvana gosta!
Laže da mu dva-tri zrna dosta,
čini mi se da je gladan jako,
jedi, vrapče, koliko ti drago!

I oni su jeli, jeli natenane,
za oboje beše dovoljano hrane.
Konj je bio dobar, srećan vrabac mali,
u toploj su štali tako zimovali.

Zatim dođe leto, puno kletih muva
muve ti na konja, konj od muva duva,
al' sad mu je vrabac desna ruka bio,
jer je po sto muva začas ulovio.