Djače poletarče

Kad ujutro zvono zvoni
Hajte, djaci vreme je školi!
Mali Djoka suze roni,
Mali Djoka majku moli

"U školu bih, majko mila,
Svi su drugi otrčali!"
A majka mu lepo zbori
"Nemoj sine, još si mali!"

Al badava, Djoka moli,
Male svoje ruke širi,
želja mu je školu videt,
makar samo da zaviri.

A majka se tiho smeši:
"E pa dobro, a ti hodi!"
Od radosti Djoka skače,
U školu ga mati vodi.

Puna je škola dobrih djaka,
A Djoka se javlja svima,
Učitelju ruku ljubi
Učitelj ga lepo prima.

Sad u školu ide Djoka,
A u školi samo sedi,
Samo sluša, samo pazi,
Samo motri, samo gledi.

Nema table ni pisaljke
Još je mali za te stvari
Oko njega pravi djaci
A on samo poletari.

Pa u sebi jednak misli
Dal će skoro Bog mu dati
Da poraste, pa da počne
čitat, pisat, računati!